Лана Шеховић

Бетовен у Сарајеву: друштвено-политички дискурси у позадини праизведби Ероике и Пасторалне симфоније

Introduction

Бетовен у Сарајеву: друштвено-политички дискурси у позадини праизведби Ероике и Пасторалне симфоније. Истражите друштвено-политичке дискурсе и музички живот Сарајева током Аустро-Угарске, кроз призму праизведби Бетовенових симфонија Ероика и Пасторална.

Abstract

Рад истражује концертни живот Сарајева током Аустро-Угарске управе (1878–1918), на примјеру стваралаштва Лудвига ван Бетовена. У маси концертних збивања, која су варирала од кабаретских и оперетних вечери, јавних приредби пјевачких друштава, па до концерата с озбиљно дефинираним умјетничким програмом, примјетно је композиционо стваралаштвo Лудвига ван Бетовена, чија се дјела на сарајевским програмима сусрећу од 1881. године.  Kулминацију Бетовеновог присуства на концертном подијуму представљају праизведбе Ероике и Пасторалне симфоније, што је за контекст развоја музичког живота Босне и Херцеговине имало хисторијски значај. Уважавајући хисториографске факте о хисторијским праизведбама, циљ радa je пропитaти друштвено-политичке дискурсе који су се налазили у залеђини изведбе наведених Бетовенових дјела. У ту сврху, између осталог, консултирани су написи у дневној и периодичној штампи који могу дати увид у јавно мнијење оног времена, једнако као и прилике политичког, друштвеног и музичког живота.

Review

This paper presents a fascinating and historically significant investigation into the concert life of Sarajevo during the Austro-Hungarian administration (1878–1918), using the reception of Ludwig van Beethoven's works as a compelling case study. The abstract highlights the pervasive presence of Beethoven's compositions from 1881, culminating in the historic premieres of the *Eroica* and *Pastoral* Symphonies, events deemed of profound importance for the development of musical culture in Bosnia and Herzegovina. Crucially, the core objective is to critically examine the socio-political discourses that underpinned these significant performances, moving beyond a purely musicological account to explore broader contextual implications. The strength of this proposed research lies in its inherently interdisciplinary approach, bridging music history with social and political history to offer a nuanced understanding of cultural dynamics within a multi-ethnic, imperial setting. By focusing on the Sarajevo context, a periphery often overlooked in mainstream Western classical music studies, the paper promises to contribute significantly to our understanding of cultural transmission, reception, and the role of music in shaping local identities and narratives. The explicit intention to consult contemporary daily and periodical press as primary sources is particularly commendable, as it offers a direct avenue to gauge public opinion and the broader socio-political climate surrounding these seminal musical events. While the abstract clearly outlines a compelling research question and methodology, the full paper will ideally delve deeply into *how* the specific socio-political discourses are unpacked and linked to the *Eroica* and *Pastoral* Symphonies. Exploring, for instance, whether the revolutionary undertones of the *Eroica* or the idyllic escapism of the *Pastoral* resonated differently or were deliberately framed within the imperial discourse of the time promises a rich analysis. This approach offers the potential for a sophisticated examination of how musical works of such magnitude were integrated, interpreted, and potentially utilized within a complex political landscape. Overall, the paper addresses a crucial gap in scholarship and offers a vital contribution to both musicological and historical studies of the region.

Full Text

Comments

You need to be logged in to post a comment.